Loading [a11y]/accessibility-menu.js
Araştırma Makalesi
BibTex RIS Kaynak Göster

ЕTYMOLOGY OF THE NAME SYPYRA-ZHYRAU AND ARCHAISMS

Yıl 2025, Sayı: 121, 85 - 102, 21.03.2025

Öz

The presented article is devoted to common heritage of the Turkic peoples in the era of Golden Horde, the character of the epic «Edige» - Sypyrа-zhyrau. His name is preserved in the folklore of many Turkic-speaking peoples, such as the Kazakhs, Nogais, Tatars, Bashkirs. Small phonetic difference does not have significant impact on pronunciation of the name; typological commonality of the characters is obvious. All Turkic-speaking peoples who have preserved the epic «Edige» present it as a work of zhyrau. The song-writing of the zhyrau has been preserved and has reached us only in folklore samples. Historical documents confirming a certain event are absent, but despite this, the epic reflects historical events of the Nogai Horde. There are many works in national science devoted to the history of the Golden Horde, the Nogai Horde, including the epic «Edige». However, there are not many studies about Sypyrа-zhyrau. There are practically no studies whose authors analyze the etymology of the name Sypyrа and the use of the archaisms «sup» and «sum» in the text of the epic, which are present in the Kazakh version. The proposed article contains comparisons with Bashkir and Turkish analogues, and presents the results of textual research on version recorded by Sh.Ualikhanov. The purpose of this study is to identify errors in reading common heritage of the Turkic peoples and determine history of the origin of the name Sypyrа. As a result of the study, new version of interpretation of the name Sypyrа-zhyrau was proposed. Future objectives in the field of Turkology were also identified.

Kaynakça

  • Аяған, Б. Ғ. & Әбжанов, Х. М. (2011). Исин А.И. Қазақ Хандығы Тарихы: Құрылуы, Өрлеуі, Құлдырау. Алматы: “Сөздік-Словарь”
  • Валиханов, Ч. (1904). Сочинения. (Ред. Н. И. Веселовского), Записки Императорского Русского Географического Общества по отделению этнографии. СПб., Т.XXIX.
  • Башкирско-Русский Словарь.(1996). (Ред. З.Г.). Ураксин. Москва, “Дигора”, «Русский язык».
  • Древнетюркский словарь. (1969). (Ред. В. М. Наделяев). Ленинград: Наука, Ленинградское отделение.
  • Ер Едіге. (1927). (Жинаған Қ.Сәтбаев). Москва: Кеңес одағындағы елдердің кіндік баспасы.
  • Ер Едіге. (1995). Алматы: Ғылым.
  • Едіге Батыр.(1996). Алматы: Ғылым.
  • Эдиге. Ногайская Эпическая Поэма.(2016). (Ред. Н.Х.Суюновой). Москва: Наука.
  • Идегәй: Татар Халык Дастаны. (1988). Казан: Татар Кит. Нәшр.
  • Қасқабасов, С. (2002). Жаназық. Астана: Аударма.
  • Қазақ Әдебиетінің Тарихы. (2008). (Ред. С. А. Қасқабасов). Он томдық. Т.1. Алматы: ҚазАқпарат.
  • Сказание об Едигее и Тохтамыше. (1905). (Киргизский текст по рукописи, прнадлежавшей Ч.Ч.Валиханову). Санкт-Петербург: Типо-литография И. Бораганского и К.
  • Сыздықова, Р. (2014). Сөздер сөйлейді (Сөздердің қолданылу тарихынан). Көптомдық шығармалар жинағы. Т.4. Алматы: Ел-шежіре.
  • Урманчеев, Ф. И. (2009). Прорицание Субра-Жырау В Дастане “Идегей”, Научный Татарстан, №, 4, 144-149.
  • Хусаинов, Г.Б. (1996). Башкирская литература XI-XVIII вв. Уфа: Гилем.
  • Интернеттен Пайдаланылғандар
  • URL-1 https://tatarica.org/application/files/4916/8915/0688/Urmancheev_F.pdf(Қосу Күні: 10.01.2025).
  • URL-2 https://abai.kz/post/10054(Қосу Күні: 12.01.2025).

SIPIRA JIRAV ADININ ETİMOLOJİSİ VE ARKAİZMLER

Yıl 2025, Sayı: 121, 85 - 102, 21.03.2025

Öz

Sunulan makale, «Edige» destanı Sypyrа-zhyrau’nun karakteri olan Altın Orda dönemindeki Türk halklarının ortak mirasına ayrılmıştır. Adı Kazaklar, Nogaylar, Tatarlar, Başkurtlar gibi Türkçe konuşan birçok halkın folklorunda korunmaktadır. Küçük fonetik farkın ismin telaffuzu üzerinde önemli bir etkisi yoktur, karakterlerin tipolojik ortaklığı açıktır. «Edige» destanını koruyan Türkçe konuşan tüm halklar, onu bir zhyrau eseri olarak sunar. Zhyrau’nun şarkı yazımı korunmuş ve bize yalnızca folklor örneklerinde ulaşmıştır. Belirli bir olayı doğrulayan tarihi belgeler mevcut değildir, ancak buna rağmen destan, Nogai Horde’un tarihi olaylarını yansıtmaktadır. Ulusal bilimde Altın Orda’nın, Nogai Orda’nın tarihine adanmış, destansı «Edige» de dâhil olmak üzere birçok eser var. Ancak Sypyrа-zhyrau hakkında çok fazla çalışma yoktur. Yazarları Sypyrа isminin etimolojisini ve Kazakça versiyonunda mevcut olan destanın metnindeki «sup» ve «sum» arkaizmlerinin kullanımını inceleyen hiçbir çalışma neredeyse yoktur. Önerilen makale, Başkurtça ve Türkçe benzerleriyle karşılaştırmalar içermekte ve Ş. Ualihanov tarafından kaydedilen versiyon üzerinde yapılan metin araştırmasının sonuçlarını sunmaktadır. Bu çalışmanın amacı Türk halklarının ortak mirasının okunmasındaki hataları tespit etmek ve Sypyrа isminin köken tarihini tespit etmektir.Çalışma sonucunda Sypyrа-zhyrau isminin yeni yorum versiyonu önerildi. Türkoloji alanında geleceğe yönelik hedefler de belirlendi.

Kaynakça

  • Аяған, Б. Ғ. & Әбжанов, Х. М. (2011). Исин А.И. Қазақ Хандығы Тарихы: Құрылуы, Өрлеуі, Құлдырау. Алматы: “Сөздік-Словарь”
  • Валиханов, Ч. (1904). Сочинения. (Ред. Н. И. Веселовского), Записки Императорского Русского Географического Общества по отделению этнографии. СПб., Т.XXIX.
  • Башкирско-Русский Словарь.(1996). (Ред. З.Г.). Ураксин. Москва, “Дигора”, «Русский язык».
  • Древнетюркский словарь. (1969). (Ред. В. М. Наделяев). Ленинград: Наука, Ленинградское отделение.
  • Ер Едіге. (1927). (Жинаған Қ.Сәтбаев). Москва: Кеңес одағындағы елдердің кіндік баспасы.
  • Ер Едіге. (1995). Алматы: Ғылым.
  • Едіге Батыр.(1996). Алматы: Ғылым.
  • Эдиге. Ногайская Эпическая Поэма.(2016). (Ред. Н.Х.Суюновой). Москва: Наука.
  • Идегәй: Татар Халык Дастаны. (1988). Казан: Татар Кит. Нәшр.
  • Қасқабасов, С. (2002). Жаназық. Астана: Аударма.
  • Қазақ Әдебиетінің Тарихы. (2008). (Ред. С. А. Қасқабасов). Он томдық. Т.1. Алматы: ҚазАқпарат.
  • Сказание об Едигее и Тохтамыше. (1905). (Киргизский текст по рукописи, прнадлежавшей Ч.Ч.Валиханову). Санкт-Петербург: Типо-литография И. Бораганского и К.
  • Сыздықова, Р. (2014). Сөздер сөйлейді (Сөздердің қолданылу тарихынан). Көптомдық шығармалар жинағы. Т.4. Алматы: Ел-шежіре.
  • Урманчеев, Ф. И. (2009). Прорицание Субра-Жырау В Дастане “Идегей”, Научный Татарстан, №, 4, 144-149.
  • Хусаинов, Г.Б. (1996). Башкирская литература XI-XVIII вв. Уфа: Гилем.
  • Интернеттен Пайдаланылғандар
  • URL-1 https://tatarica.org/application/files/4916/8915/0688/Urmancheev_F.pdf(Қосу Күні: 10.01.2025).
  • URL-2 https://abai.kz/post/10054(Қосу Күні: 12.01.2025).

ЭТИМОЛОГИЯ ИМЕНИ СЫПЫРА-ЖЫРАУ И АРХАИЗМЫ

Yıl 2025, Sayı: 121, 85 - 102, 21.03.2025

Öz

Настоящая статья посвящена изучению общего культурного наследия тюркских народов периода Золотой Орды на примере персонажа эпоса «Едиге» — Сыпыра-жырау. Его имя сохранилось в фольклорной традиции многих тюркоязычных народов, включая казахов, ногайцев, татар и башкир. Незначительные фонетические различия не оказывают существенного влияния на произношение имени, а типологическое сходство образа героя подтверждается во всех вариантах эпоса, существующих у тюркских народов. Эпос «Едиге» представлен как произведение жырау, чье песенное творчество дошло до нашего времени исключительно в форме фольклорных образцов. Несмотря на отсутствие исторических документов, подтверждающих описываемые в эпосе события, его текст отражает реальные исторические процессы периода Ногайской Орды. Отечественная наука располагает значительным числом трудов, посвященных истории Золотой и Ногайской Орды, а также исследованию эпоса «Едиге». Однако исследований, специально направленных на изучение фигуры Сыпыра-жырау, немного. Практически отсутствуют работы, анализирующие этимологию имени Сыпыра и архаичные термины «сұп» и «сұм», встречающиеся в казахском варианте эпоса. В статье проведён сравнительный анализ казахского текста эпоса с башкирскими и турецкими аналогами, а также представлены результаты текстологического исследования версии эпоса, записанной Ш. Уалихановым. Цель исследования заключается в выявлении ошибок интерпретации общего наследия тюркских народов и определении исторического происхождения имени Сыпыра. В ходе работы предложена новая версия толкования имени Сыпыра-жырау и обозначены перспективные направления в области тюркологии, требующие дальнейшего изучения.

Kaynakça

  • Аяған, Б. Ғ. & Әбжанов, Х. М. (2011). Исин А.И. Қазақ Хандығы Тарихы: Құрылуы, Өрлеуі, Құлдырау. Алматы: “Сөздік-Словарь”
  • Валиханов, Ч. (1904). Сочинения. (Ред. Н. И. Веселовского), Записки Императорского Русского Географического Общества по отделению этнографии. СПб., Т.XXIX.
  • Башкирско-Русский Словарь.(1996). (Ред. З.Г.). Ураксин. Москва, “Дигора”, «Русский язык».
  • Древнетюркский словарь. (1969). (Ред. В. М. Наделяев). Ленинград: Наука, Ленинградское отделение.
  • Ер Едіге. (1927). (Жинаған Қ.Сәтбаев). Москва: Кеңес одағындағы елдердің кіндік баспасы.
  • Ер Едіге. (1995). Алматы: Ғылым.
  • Едіге Батыр.(1996). Алматы: Ғылым.
  • Эдиге. Ногайская Эпическая Поэма.(2016). (Ред. Н.Х.Суюновой). Москва: Наука.
  • Идегәй: Татар Халык Дастаны. (1988). Казан: Татар Кит. Нәшр.
  • Қасқабасов, С. (2002). Жаназық. Астана: Аударма.
  • Қазақ Әдебиетінің Тарихы. (2008). (Ред. С. А. Қасқабасов). Он томдық. Т.1. Алматы: ҚазАқпарат.
  • Сказание об Едигее и Тохтамыше. (1905). (Киргизский текст по рукописи, прнадлежавшей Ч.Ч.Валиханову). Санкт-Петербург: Типо-литография И. Бораганского и К.
  • Сыздықова, Р. (2014). Сөздер сөйлейді (Сөздердің қолданылу тарихынан). Көптомдық шығармалар жинағы. Т.4. Алматы: Ел-шежіре.
  • Урманчеев, Ф. И. (2009). Прорицание Субра-Жырау В Дастане “Идегей”, Научный Татарстан, №, 4, 144-149.
  • Хусаинов, Г.Б. (1996). Башкирская литература XI-XVIII вв. Уфа: Гилем.
  • Интернеттен Пайдаланылғандар
  • URL-1 https://tatarica.org/application/files/4916/8915/0688/Urmancheev_F.pdf(Қосу Күні: 10.01.2025).
  • URL-2 https://abai.kz/post/10054(Қосу Күні: 12.01.2025).

СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР

Yıl 2025, Sayı: 121, 85 - 102, 21.03.2025

Öz

Ұсынылып отырған мақала Алтын Орда ықпалында болған түркі халықтарының ортақ мұрасы «Едіге» жырының кейіпкерi Сыпыра жырауға арналған. Бұл жыр Ноғай Ордасындағы тарихи оқиғаларға негізделген. Тоқтамыс хан да, Едіге би де өмipде болғаны анық. Ал Сыпыра жыраудың есiмi және ол айтты дейтін сөздер тек фольклорлық шығармалар арқылы белгiлi. Алтын Орда мен Ноғай Ордасының тарихына арналған зерттеулер бар. Дегенмен Сыпыра жырауға арналған зерттеу аз. Осының себебінен Сыпыра есімiнiң этимологиясы және жырда оған қатысты айтылатын сұп, сұм деген сөздердің қолданылуын талдайтын зерттеу жоқтың қасы. Ұсынылып отырған зерттеуде түркi тiлдес башқұрт, түрiк сөздерiмен салыстырулар жасалды. Сыпыра жырауға қолданылған эпитеттердің дұрыстығын анықтау үшін Ш. Уәлиханов жазып алған нұсқаға текстологиялық зерттеу жүргізілді. (Ш. Уәлиханов жинаған, аударған жырдың нұсқасын жариялаған орыс ғалымдары патшалық Ресей кезінде қазақты қырғыз деген атаумен бергенін ескереміз). Бұл зерттеудің мақсаты – түркi халқына ортақ мұраның тiлдiк ерекшеліктерін сақтау және сол арқылы Сыпыра есiмiнiң шығу тарихын анықтау. Зерттеудің мiндетi – түркi халықтарына ортақ фольклорлық мұpaның осы кезге дейін тасада қалып қойған кемшіліктерін анықтау. Зерттеудің нәтижесінде жыраудың есімін анықтауға жаңа пайым ұсынылады. Түркітану саласында алда тұрған міндеттер анықталады.

Kaynakça

  • Аяған, Б. Ғ. & Әбжанов, Х. М. (2011). Исин А.И. Қазақ Хандығы Тарихы: Құрылуы, Өрлеуі, Құлдырау. Алматы: “Сөздік-Словарь”
  • Валиханов, Ч. (1904). Сочинения. (Ред. Н. И. Веселовского), Записки Императорского Русского Географического Общества по отделению этнографии. СПб., Т.XXIX.
  • Башкирско-Русский Словарь.(1996). (Ред. З.Г.). Ураксин. Москва, “Дигора”, «Русский язык».
  • Древнетюркский словарь. (1969). (Ред. В. М. Наделяев). Ленинград: Наука, Ленинградское отделение.
  • Ер Едіге. (1927). (Жинаған Қ.Сәтбаев). Москва: Кеңес одағындағы елдердің кіндік баспасы.
  • Ер Едіге. (1995). Алматы: Ғылым.
  • Едіге Батыр.(1996). Алматы: Ғылым.
  • Эдиге. Ногайская Эпическая Поэма.(2016). (Ред. Н.Х.Суюновой). Москва: Наука.
  • Идегәй: Татар Халык Дастаны. (1988). Казан: Татар Кит. Нәшр.
  • Қасқабасов, С. (2002). Жаназық. Астана: Аударма.
  • Қазақ Әдебиетінің Тарихы. (2008). (Ред. С. А. Қасқабасов). Он томдық. Т.1. Алматы: ҚазАқпарат.
  • Сказание об Едигее и Тохтамыше. (1905). (Киргизский текст по рукописи, прнадлежавшей Ч.Ч.Валиханову). Санкт-Петербург: Типо-литография И. Бораганского и К.
  • Сыздықова, Р. (2014). Сөздер сөйлейді (Сөздердің қолданылу тарихынан). Көптомдық шығармалар жинағы. Т.4. Алматы: Ел-шежіре.
  • Урманчеев, Ф. И. (2009). Прорицание Субра-Жырау В Дастане “Идегей”, Научный Татарстан, №, 4, 144-149.
  • Хусаинов, Г.Б. (1996). Башкирская литература XI-XVIII вв. Уфа: Гилем.
  • Интернеттен Пайдаланылғандар
  • URL-1 https://tatarica.org/application/files/4916/8915/0688/Urmancheev_F.pdf(Қосу Күні: 10.01.2025).
  • URL-2 https://abai.kz/post/10054(Қосу Күні: 12.01.2025).
Toplam 18 adet kaynakça vardır.

Ayrıntılar

Birincil Dil Kazakça
Konular Türkiye Dışındaki Türk Halk Bilimi
Bölüm Araştırma Makaleleri
Yazarlar

Riza Almukhan 0009-0006-4924-7858

Erken Görünüm Tarihi 19 Mart 2025
Yayımlanma Tarihi 21 Mart 2025
Gönderilme Tarihi 11 Aralık 2024
Kabul Tarihi 9 Mart 2025
Yayımlandığı Sayı Yıl 2025 Sayı: 121

Kaynak Göster

APA Almukhan, R. (2025). СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР. Türkoloji(121), 85-102. https://doi.org/10.59358/ayt.1599944
AMA Almukhan R. СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР. Türkoloji. Mart 2025;(121):85-102. doi:10.59358/ayt.1599944
Chicago Almukhan, Riza. “СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР”. Türkoloji, sy. 121 (Mart 2025): 85-102. https://doi.org/10.59358/ayt.1599944.
EndNote Almukhan R (01 Mart 2025) СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР. Türkoloji 121 85–102.
IEEE R. Almukhan, “СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР”, Türkoloji, sy. 121, ss. 85–102, Mart 2025, doi: 10.59358/ayt.1599944.
ISNAD Almukhan, Riza. “СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР”. Türkoloji 121 (Mart 2025), 85-102. https://doi.org/10.59358/ayt.1599944.
JAMA Almukhan R. СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР. Türkoloji. 2025;:85–102.
MLA Almukhan, Riza. “СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР”. Türkoloji, sy. 121, 2025, ss. 85-102, doi:10.59358/ayt.1599944.
Vancouver Almukhan R. СЫПЫРА ЖЫРАУ ЕСІМІНІҢ ШЫҒУЫ ЖӘНЕ АРХАИЗМДЕР. Türkoloji. 2025(121):85-102.